Radovi oko biljaka tokom zimskih meseci

Autor: Stevan Avramov

Definitivno smo ušli u zimski period sa hladnim danima i još hladnijim noćima. Dani su kratki i sa značajno manje sunčanih sati.

Ovo je period kada nemamo mnogo posla oko biljaka ako smo ih dobro pripremili za zimovanje. Iako nema mnogo posla i dalje im je neophodna naša nega i pažnja. Bilo bi odlično kada bi mogli dva puta dnevno da obiđemo kolekciju bez obzira da li je hladno ili ima snega. Ukoliko ovako redovno idemo u 'inspekciju' na vreme ćemo primeti svaki problem.

Kao i tokom sezone rasta, treba obratiti pažnju da li ima parazita, pre svega vunastih vašiju. Posebno mnogo štete ovi paraziti mogu da naprave 'ostalim sukulentama', na primer pahifitumima, ečeverijama, stapelijama ali i havortiama, alojama i dr. Posebno pažljivo treba pregledati mladje delove biljaka, na primer središte rozete. Takođe kod stapelija često prvo strada koren. Ako ima parazita treba što pre reagovati. Treba paziti da temperatura vazduha bude oko 20 stepeni celzijusovih kada se prska protiv vašiju (izabrati sunčan dan ako se radi o biljkama u stakleniku).

Poseban problem u zimskim mesecima može predstavljati povećana količina vlage u prostorijama sa biljkama. Ovo nastaje zbog nižih temperatura i manjeg ventiliranja. Povećana vlažnost je glavni razlog pojave gljivičnih oboljenja na biljkama i uočava se kao manje ili veće fleke koje prekrivaju obično mlađe delove biljaka i ne skidaju se nikakvim sredstvima. To je posebno nezgodno kod kaktusa koji ne formiraju 'pelcere' jer na taj način biljka biva trajno oštećena tako da i pored toga što preživi nikad više neće biti 'izložbeni primerak'. Protiv ovih bolesti treba primenjivati fungicide (na primer benfugin preventivno ili previkur kada se bolest već pojavi). Ja sam imao dobre uspehe u sprečavanju daljeg širenja bolesti primenom 70-90 % alkohola etanola. Najbolja preventiva protiv ovih gljivičnih obolenja je redovno provetravanje staklenika ili soba u kojima biljke zimuju. Najbolje je otvoriti prozore (ne vrata) na par sati tokom dana i zatvoriti ih u ranim popodnevnim satima kako bi sunce moglo još da ugreje staklenik pre mraka (na taj način uštedećemo malo energije za zagrevanje).

U staklenicima takođe treba obratiti pažnju na mesta gde se eventualno kondenzuje vlaga i možda kaplje na saksije sa biljkama. I pored hroničnog nedostatka prostora zimi, bolje je takva mesta ostaviti prazna ako nije moguće ukloniti vodu.

Nije loše izdvojiti nakalemljene biljke na jedno mesto jer će nekima od njih biti potrebno blago zalivanje i tokom zimskih meseci. Ovo se posebno odnosi na one koji kaleme na heliocereus ili pereskiopsis.

Treba obratiti pažnju na sunčane i relativno tople dane ako biljke zimuju u stakleniku ili u manjim zastakljenim prostorima. Dešava se da temperatura u stakleniku, koji je dobro izolovan a nije provetren, poraste do 30 stepeni što može da napravi izvesnu štetu tokom zime. Ova visoka temperatura brzo iscrpljuje manje kaktuse (isušuje ih), a neke druge sukulentne biljke može da podstaklne na rast koji obično nije dobar zimi. Jedini 'lek' je, opet, provetravanje tokom sunčanih dana.

Mislim da je ovaj period godine najbolji za isklijavanje biljaka jer temperature tokom dana nisu previsoke i svetlost nije ograničavajući faktor za rast klijanaca. Osim toga klijanci će do sledeće jeseni dovoljno ojačati da ih možemo tretirati kao odrasle biljke i time uštedeti trud i energiju. Osim toga u ovom periodu imamo najmanje posla oko kolekcije pa se možemo dovoljno posvetiti klijancima.

Takođe, siguran sam da je ovo vreme dobro i za posete drugim kaktusarima kao i razmenu časopisa, knjiga, web-sajtova i ostalih stvari koje će nam ulepšati ove sive mesece kada naši ljubimci 'spavaju'.