Operacija ‘Kaktus’

New York Times 14. April 2006. - Chris Richards

Preveo i pripremio: Stevan Avramov

Catalina, Arizona. Operacija je počela u vojnom-stilu u svitaj zore. Noseći rukavice za varioce, peškire i pincete za medicinske intervencije, grupa od 40 osoba kretala se kroz pustinju, ne plašeći se zvečarki, sa jedinstvenim zanimanjem za svoje dobro-branjene mete.

To je bila četrnaesta misija ‘Grupe za Spašavanje Kaktusa’, a njihov izazov je na mestu gde rotirajuća prskalica označava početak pravljenja još jednog otvorenog golf-terena, još jedna ‘genijalna zamisao o aktivnoj zabavi za odrasle’. Uskoro će doći velike mašine za čišćenje terena na ovo mesto u okolini Tucsona naseljeno malim saguaro kaktusima, nakrivljenim ferokaktusima i bodljikavim grupama ehinocereusa.

U ovoj državi u usponu, po rastu populacije na drugom mestu posle Nevade, grupe građana su se organizovale zbog brige o nestajanju biljaka na širokim prostorima Sonora pustinje. Ljudi koji vode brigu o kaktusima, volonteri, razvili su novi pristup prilikom širenja grada. Pojavili su se u 11 sati da spasu pustinjske biljke od buldožera.

‘To je zbog sećanja na zemlju i činjenice da ste je vi sami sačuvali’, rekao je Dr. Carl J. Pergam, radiolog, dok je spretno obmotavao konopac oko finih bodlji opuncija. ‘Potrebno je 60 do 80 godina da saguaro formira granu,’rekao je Dr. Pergam spašavajući još jednu bebu kaktusa. ‘U suštini spašavam život’.

Grupa je organizovana pre šest godina od strane ‘Udruženja odgajivača kaktusa i sukulenata’ iz Tucsona. Od tada su spasili preko 27.000 kaktusa i drugih biljaka od raskrsnica puteva, golf-terena i šoping centara. U La Encantada u Tucsonu, radnje kao što je Tommy Bahama su izložile egzotične kaktuse - Ferocactus wislizenii sa njihovim narandžastim cvetovima i kukastim bodljama.

Ovo je inspirisalo slične grupe u Phoenixu i Lake Havasu. Gradski organi u Tucsonu, primorani od vlade da smanje potrošnju vode, sada u prostore izmedju traka autoputeva sade spašene kaktuse mnogo više nego biljke koje traže puno vode.

Sada već majstori za vadjenje bodlji iz kože kreditnom karticom, članovi grupe saznaju o budućem odredištu buldožera kada izvođač zatraži dozvolu od države da očisti teren. Neki izvođači radova čak postaju i saveznici, smatrajući korisnim za odnose sa javnošću da dojave grupi o radovima pre nego što se naruši teren.

Udruženje gradjevinara Južne Arizone daje garancije ovim grupama koje imaju odobrenja da potpisuju dozvole za rad. Biljke će i dalje rasti’, kaže Ed Taczanowsky, predsednik ovog udruženja građevinara, koji je i član grupe za spašavanje kaktusa. ‘To je način do koegzistiramo’.

Na mnogo načina, spašavanje kaktusa je razuman odgovor lokalnih propisa koji štite biljke, a na jugozapadu odražava pokret okrenut gajenju biljaka otpornih na sušu, koji se ponekad naziva xeriscaping.

U Pima oblasti, kojoj pripada i Tucson, izvođači radova se obavezuju da zabeleže pustinjske biljke i da sačuvaju 80 % svih saguaro kaktusa višljih od 5 metara, iako oni mogu biti i prebačeni na drugo mesto. Ovi monumentalni kaktusi, čiji cvetovi su znak države, čuvaju se na način koji je toliko kompleksan da je vlada formirala ‘čaršav od kaktusa’ koje izvođači radova treba da čuvaju, kaže Daniel Signor, stariji državni planer.

Presađivanje odraslih saguaro kakusa, koje rade profesionalne firme uz korišćenje hidraulične opreme, je mutan posao, koji često rezultira sa dugotrajnim umiranjem biljke . ‘To je kao da staroj osobi polomite ruku’, kaže Michael Reimer, specijalni istraživač Ministarstva Poljoprivrede, koji prati transport i krađe kaktusa. ‘Oni ne zarastaju lako’.

U oblasti Tucson ilegalno je ‘osakatiti, naružiti ili izobličiti bilo koju zakonom zaštićenu biljku’. To je mesto gde ljudi iz grupe za spašavanje kaktusa uskaču. Uz saradnju sa izvođačima radova, oni spašavaju stotine malih saguaro kaktusa, ferokaktusa, opuncija, ehinocereusa, mamilarija i ostalih biljaka koje, iako ovo nije centralna tema garden magazina, čine ‘privremenu neistaknutu teksturu’ pustinje, i zaklon za ptice i ostale životinje, kaže Margaret Livingstone, vanredni profesor pejzažne arhitekture na univerzitetu u Arizoni. ‘Veoma slično Frederick Law Olmstedu koji je napravio smaragdnu ogrlicu od parkova’, kaže Ms. Livingstone, ‘Osobe koje spašavaju kaktuse stvaraju ogrlicu od kaktusa oko grada.

Osobe iz organizacije za spašavanje kaktusa sačuvaju neki od njih u svojim baštama ali većinu prodaju po minimalnim cenama. Ljudi stoje u redu da bi uzeli ljupke mamilarije, kao što stoje u redu za majice Ralph Laurena na rasprodaji u Macy-prodavnicama. Ovako zarađen novac može pomoći da se plate školski projekti u vezi kaktusa ili sukulentnih biljaka i javnih bašti kaktusa.

Članovi ove grupe su vešti u pronalaženju najskrivenijih blaga pustinje, među kojima je i ‘Kraljica Noći’, pustinjski cereus koji noću cveta. Jednom godišnje biljka koja izgleda kao račvasti štap, otvori velike bele cvetove omamljujućeg mirisa.

‘To ilustruje ono što je specifičnost pustinje’, kaže Jessie Byrd, dvadeset sedmogodišnja studentkinja pejzažne arhitekture i član spasilačke ekipe, prenoseći biljku koju je pažljivo izvadila.

Ljudi iz grupe prodaju male saguaro kaktuse za 5 dolara, dok se odrasle biljke u odgajalištima prodaju za 1500 dolara. Ali oni čine više od spasavanja biljaka. ‘Oni skreću pažnju na pustinju koja se ubrzano širi’, kaže Mark A. Dimmitt, direktor prirodnjačkog Centra za studije Sonora pustinje u Muzeju za Arizona-Sonora pustinju.

Većina pridošlica u Arizoni ‘brine o ljudskom uticaju na životnu sredinu, ali ipak hoće golf terene’, kaže Rita Maguire, predsednik firme ‘ThinkAZ’ koja istražuje javno mnenje u Phoenixu. Rita za oblast između Phoenixa i Tucsona do Orange Countryja u Kaliforniji, kaže da se razvija u ‘neprekidno more stanova’.

Pre dve godine briga o nestajanju pustinje u Pima oblasti dovela je do sakupljanja 174 miliona dolara za kupovinu zemljišta koje treba zaštititi i razvoj grada u oblastima koje su manje osetljive na narušavanje staništa.

U nekim gradovima vlasnicima kuća nudi se finansijska nadoknada za zamenu trave biljkama koje traže malo vode za preživljavanje. Grad Scottsdale, na primer, skoro je počeo uspešnu akciju ’zamene busenova’ kojom se plaća 25 centi za kvadratnu stopu zamenjene trave, do vrednosti od 1500 dolara.

Ali xeriscaping ima i neplanirane posledice. Afričke vrste trave donete radi gajenja u sušnim predelima počele su da osvajaju pustinjske oblasti. Prošla godina bila je sa najviše požara, potkrepljenih delom i ovim invazivnim travama, kaže Travis Bean, istraživač u školi prirodnih resursa na Univerzitetu u Arizoni. ‘Kao Ivica i Marica, možete pratiti trag afričkih trava do granice sa oblastima gde je primenjen xeriscaping’, kaže Bean. Prirodna vegetacija Sonore ne širi na taj način požar jer između biljaka su prostori golog zemljišta.

Do podne, spasili su 655 biljaka, uključujući 284 ferokaktusa i 292 ehinocereusa a njihova vozila pretvorila su se u istinsku Noevu barku za kaktuse.

‘Ovde vidite varijabilnost, bodlje kaktusa su uvrnute, deblje, tanje’, kaže Richard M. Weidhopf, predsednik grupe i dekan Farmacije univerziteta u Arizoni. ‘U odgajalištu, biljke obično dolaze iz jednog semena. To je kao da smo svi plavi i istih dimenzija’.

Inspirisan grupom iz Tucsona, Jan Emmring, trideset sedmogodišnji pejzažni arhitekta, skoro je formirao ovakvu grupu za spašavanje kaktusa u gradu Lake Havasu. ‘Grm ruže može se videti svuda’, kaže Emmring. ‘Ali ako vidite veliki saguaro kaktus koji stoji potpuno izložen suncu, sigurno znate gde se nalazite’.