Druženje u Ćupriji

Autor: Stevan Avramov

Pre deset godina sam pisao za ’Glas’ o četvrtom okupljanju kaktusara kod Novice Janjića. Tada sam u stvari i počinjao ozbiljno da se bavim ovim našim neobičnim biljkama pa nije ni čudo što ću taj dogadjaj dugo pamtiti. Ako sam ta prva druženja pamtio po biljkama od kojih sam, da budem iskren, mnoge prvi put video ’uživo’, nekoliko poslednjih okupljanja ću pamtiti više po ljudima i razgovorima sa njima. Pogledao sam fotografije sa tih prvih okupljanja i prisetio se kako je to nekad izgledalo. Tada je druženje bilo u dvorištu Novičine kuće koje je bilo manje kao i staklenik koji se tu nalazio. Ali taj mali staklenik pun za mene novih biljaka mi je tada izgledao neverovatno. Ljudi su se gurkali u stakleniku i oko stola sa posluženjem. Tu su bili mnogi ljudi koje sam tada upoznao i sa kojima sam nastavio da se družim godinama: pokojni Dušan iz Zemuna, tetka Nada iz Vršca, čika Sreta iz Boljevaca, naš Japanac Honda, prvi predsednik Jasmina, Milan iz Borče, Djole iz Novog Beograda, mala Sanja, drugari iz Subotice – Magda i Marinko i mnogi drugi.

A kako je meni izgledalo deseto, jubilarno, okupljanje sada - 2007. godine?

Dosta toga se promenilo za tih deset godina. To je i dalje dogadjaj za sve ljubitelje kaktusa u Srbiji. Uz majski skup kod Milana u Borči, to je najveće okupljanje zaljubljenika u kaktuse na koji redovno dolazi preko pedeset ljudi. Nešto se nije promenilo – iskren osmeh Novice i Živke koji su dovoljan razlog da se odmah osetimo dobrodošli. Opet je bilo toplo i pretoplo ali uz hladna osveženja bilo je lakše. Mogu samo da zamišljam kako je bilo domaćinima, već umornim od prethodnih dana, sa više od pedeset gostiju željnih priče. Ono što je novo u poredjenju sa prvim okupljanjima u Ćupriji je Novičin veliki plac sa velikim staklenikom i mnogo većim biljkama nego ranije. Dogadjaj su zabeležili TV-kamerama pa će u ovim lepim biljkama uživati mnogo više ljudi. Mnogo novih kaktusara je došlo što me raduje i daje mi nadu da mi nismo ’poslednji od svoje sorte’. Posmatrajući staklenik sa svim biljkama u njemu shvatio sam da je tu uložen veliki rad i da su potrebne godine da ovako nešto ’nikne’. Posledice nedavne eksplozije u Paraćinu koja je uništila veliki deo stakala se ne vide na stakleniku, osim po nekog stakalca izmedju bodlji kaktusa. Dok sam pre deset godina ’video’ samo velike biljke, sada su mi za oči zapadale one sitnije, redje vrste koje imaju drugačiji tip lepote. Na žalost takvih nije bilo puno za prodaju. Nekoliko drugih odgajivača je donelo svoje biljke za prodaju ili razmenu i to je još jedna od dobrih stvari koje Novica praktikuje od početka ovih okupljanja. To je jedan od načina da značajno povećamo svoje kolekcije jer se svi trudimo da donesemo ’nešto novo’. Cene biljaka su bile povoljne pa je svako mogao da se usreći nekim novim ljubimcem. Bilo je i popusta i poklona za one koji redovno plaćaju članarinu Društvu Kaktusara Srbije. Na žalost neki to nisu shvatili kao način da se pomogne Društvu već kao kažnjavanje onih koji članarinu ne plaćaju. To bi bilo tačno da su biljke prodavane po višim cenama nego obično ali to nije bio slučaj. Biću opet po malo dosadan ali Društvo Kaktusara Srbije kao dobrovoljno društvo funkcioniše zahvaljujući entuzijazmu i članarini. Ako nema obe te stvari ništa od Društva. Novicu, Sretu, Dušana, Jasminu, Hondu, Magdu, Sanju i druge koji su osnovali Društvo niko nije terao da formiraju Društvo i uplate članarinu. I to je bila jedna od tema za razgovor sa Novicom i njegovim gostima. Mislim da su i ovaj put novi kaktusari imali dosta toga interesantnog da čuju od starijih po stažu (a često i po godinama). Bilo je dosta priče, smeha, uzdaha nad lepim biljkama – nikom nije bilo dosadno. Šta više - dan je proleteo i počeo je da se hvata sumrak a sa njim i trenutak rastanka. Živka i Novica su i ovaj put bili sjasni domaćini (a nadam se i mi dobri gosti). Sa mnogima se verovatno nećemo videti do sledećeg sličnog druženja u 2008. godini ali svi smo bogatiji za jedno lepo iskustvo i po neku novu biljku. Nadam se da će se ova tradicija nastaviti i hteo bih svima koji kod Novice u Ćupriji još nisu bili da preporučim da bar jednom odu i uživaju u lepom ambijentu i druženju. To je ono najbolje što dobijamo od kaktusa.