Chihuahuan Pustinja

Autor: Stevan Avramov

Jedan od najznačajnijih pustinjskih regiona u Severnoj Americi je Chihuahuan pustinjski region (CPR), koji se proteže na površini od 500 000 km2 (radi poredjenja - ovo je duplo više od čitave bivše SFRJ ili šest puta veće od sadašnje Srbije). Veći deo se nalazi u Meksiku gde čini preko 20% teritorije ove države. Takodje ulazi i u tri države u SAD: Texas, New Mexico i Arizona.

Prema skoro objavljenim podacima u ovom regionu živi 329 vrsta kaktusa što predstavlja 22% ukupnog broja vrsta ove familije. Ovako veliki broj vrsta i veliki procenat endemizma (preko 70% ovih vrsta živi samo ovde i to na veoma malim površinama) čini Chihuahuan pustinju najbogatijim regionom kaktusima u svetu.

Chihuahuan pustinja je ispresecana brojnim planinskim lancima što joj daje nešto veću nadmorsku visinu (od 600 do 1700 m.n.v.) nego na primer Sonora. Zbog toga su leta nešto manje vruća (temperature leti idu od 35 do 45 stepeni) a zavisno od nadmorske visine zime su umerene ili hladne sa čestim mrazevima. Sneg je redak osim na planinama. Padavina ima više nego u Velikoj Pustinji, Sonori ili Mojave ali ipak ne prelaze 250mm godišnje. Poredjenja radi prosečna godišnja količina padavina u Srbiji je oko 900 mm, a u Beogradu je oko 670 mm. Šta uzrokuje tu relativno malu količinu padavina? Ima nekoliko razloga. Prvi je što je ovaj region dosta udaljen od velikih vodenih površina koje donose kišu - Atlanskog i Tihog Okeana. Nalazi se u unutrašnjosti kontinenta pa se kiše ispadaju pre nego dodju dovde. Drugi razlog je što ovaj region ima takvu geografsku širinu na kojoj se velike vazdušne mase sa severa i juga spuštaju, postaju gušće i zbog toga se zagrevaju, što smanjuje relativnu vlažnost. Treći razlog je što je ovaj region sa istoka i zapada ograničen najvećim planinskim lancima u Meksiku: Sierra Madre Oriental i Sierra Madre Occidental. Kada se topao i vlažan vazduh sa okeana pokrene prema kontinentu on nailazi na ove prepreke pa se podiže, širi i hladi. To dovodi do padavina iznad ovih planina pa za Chihuahuan pustinju ostane malo vlage tj. kiše. Četvrti i možda najvažniji razlog zbog koga je ovaj region pustinja je što oko 80% padavina padne u kasno leto - julu i avgustu. Zbog visokih temperatura ova vlaga brzo ispari tako da biljke imaju malo koristi od tih letnjih oluja. Plodno tlo je plitko ispod čega se nalazi uglavnom krečnjačka podloga, što ukazuje da je ceo ovaj teren nekada bio morsko dno.

U Chihuahuan pustinji živi oko 3500 vrsta biljaka od kojih 1000 vrsta živi samo ovde i nigde drugde u svetu (endemiti)! Ovo je tzv. ‘pustinja žbunova’. Pošto su zimski mrazevi ovde česti, prostorom dominiraju zimootporne vrste. Zbog toga uglavnom nema stubastih vrsta kaktusa osim u južnom delu. Juke i agave zajedno sa travom, akacijom i žbunovima biljke Larrea tridentata (koja ima ne baš prijatan specifičan ‘miris’) daju ovoj pustinji karakterističan izgled. Od juka prisutne su Yucca elata, Yucca filifera i Yucca torreyi koje često hibridizuju i nazivaju ih ‘španski noževi’ zbog oštrih vrhova listova. Na nešto višim terenima nalazi se biljka slična jukama – Dasylirion koju lokalno zovu ‘Sotol’. U nizinama pored sezonskih reka česta je Euphorbia antisyphilitica, lokalno ‘candelilla’ jer se sa nje tradicionalno skida vosak za sveće. Agava ima više vrsta ali Agave lechuguilla je vrsta koja odredjuje severne i južne granice ove pustinje – indikatorska vrsta. Lako se uočava još jedna sukulentna vrsta – ‘ocotillo’ tj. Fouquieria splendensčiji se lepi crveni cvetovi na dugim granama vide izdaleka.

Od kaktusa najbrojnije su razne vrste opuncia, ehinocereusa, ferokaktusa ali i Echinocactus texensis i E.horizonthalonius.

Ova pustinja je i dom brojnih interesantnih životinja: tarantule, škorpioni, zvečarke, kojoti, bizoni, pume i dr. Ona je dom mnogih leptirova, paukova, škorpiona, guštera i zmija koji žive samo ovde.

Sve je to čini jednim od tri najbogatija pustinjska regiona u svetu (uz Veliku Peščanu Tanmi pustinju u Australiji i Namib-Karoo regionom u Africi) a istovremeno i najugroženijim. I pored svoje gotovo neverovatne veličine Chihuahuan pustinja trpi intenzivne negativne ljudske uticaje. Agrokultura i stočne farme su uništili velike površine pustinjske vegetacije. Suvišno ispumpavanje vode iz reka ostavlja pustinjske biljke ‘na suvom’ a ispašom se uništavaju brojne biljne vrste. Urbanizacija oko velikih gradova (ima ih nekoliko sa preko milion stanovnika) je takodje veliki pritisak na ovaj region. Oko 99% vode iz reka se ispumpava i koristi za snabdevanje gradova ili navodnjavanje njiva!

Ilegalno vadjenje i prodaja kaktusa ostavlja brojne stanovnike pustinje bez hrane i sklonista. Stručnjaci smatraju da preterano uklanjanje kaktusa za pustinju može da bude katastrofalno kao seča drveća u šumama! Zašto su baš kaktusi toliko osetljivi na ljudske aktivnosti? Prvo je visok stepen endemizma tj. situacija da mnoge vrste možemo naći samo ovde i to na svega par km2 ili čak na jednoj padini i nigde više na Zemlji. Takodje imaju dug životni ciklus (od semena do cvetanja) i sporo se oporavljaju. Iako se odavde kaktusi komercijalno odnose još od polovine prošlog veka, tokom poslednjih nekoliko godina to je poprimilo ogromne razmere. Procenjuje se da je za poslednjih deset godina odavde ukradeno blizu pola miliona biljaka – kaktusa, juka, agava i okotila! Pri tome vlasnici imanja sa kojih se uzimaju kaktusi su zadovoljni jer se na taj način rešavaju smetnje za stoku i pri tom dobiju par dolara po biljci.

Razloga ovolikoj kradji biljaka ima više. Jedan je da je postalo ‘moderno’ i praktično gajiti sukulentne biljke u pustinjskim delovima USA (na primer u Feniksu, Tuksonu i Las Vegasu je to milionski posao). Pronalažnje i zaustavljanje ovih kradljivaca ometa i to što je pustinja ogromna i što ‘prelazi’ medjunarodnu granicu USA i Meksika, pa čak i više državnih granica unutar svake od ovih zemalja. Važan razlog je i to što je u Meksiku svega 2% ove teritorije pod nekim vidom zaštite dok je u USA nešto bolje (60%). Sve ovo je dovelo do toga da i pored visokih kazni (u USA do deset godina zatvora ili do 250 000$ kazne) krijumčarenje kaktusa cveta. Nemačke vlasti su, na primer, objavile da su 2000. godine zaplenile 614 kaktusa koji su doneti iz prirode (uglavnom iz Meksika) a bili su na CITES listi I. Smatra se da veliki deo švercovanih biljaka završi u Holandiji, Japanu, Kini i Českoj republici.

Možda bi se ovaj pritisak smanjio da je više odgajivačnica kaktusa koje bi pružile dovoljan broj biljaka. Upravo to se pokušava sa pilot-projektom u kome zajednički učestvuju Meksiko, USA i Austrija – sakuplja se seme ugroženih vrsta i pokušava umnožavanje i formiranje novih, registrovanih uzgajivačnica kaktusa. Takodje lokalnom stanovništvu se na brojne načine objašnjava značaj kaktusa za pustinjske ekosisteme. Meksička vlada je poslednjih nekoliko godina značajno povećala finansiranje lovočuvarske službe na ovom području.

Sve ove aktivnosti bi trebalo da pruže šansu ovom važnom regionu da zadrži bogatstvo vrsta i bude mesto koje će i dalje rado da posećuju brojni ljubitelji prirode - i kaktusa naravno.

Neke od vrsta kaktusa koje naseljavaju ovaj region a uključene su u Appendix I CITES-a (1990) (spadaju u najugroženije vrste):

Aricarpus bravoanus, A.kotschoubeyanus, A.retusus, A.scaphirostris, Astrophytum asterias, A.capricorne, A.myriostigma, A.ornatum, Aztekium hintonii, A.ritteri, Cephalocereus senilis, Coryphantha odorata, C.poselgeriana, C.pseudoechinus, C.werdermannii, C.pulleineana, Echinocactus grusinii, E.parryi, E.platyacanthus, Echinocereus delaetii, E.knippelianus, E.longisetus, E.nivosus, E.palmeri, E.pulchellus, Epithelantha micromeris, Escobaria aguirreana, E.laredoi, E.roseana, Ferocactus latispinus, F.macrodiscus var. septentionalis, F.pilosus, Geohintonia mexicana, Hamatocactus crassihamatus, Leuchtenbergia principis, Lophophora diffusa, L.williamsii, Mammillaria albicoma, M.aureilanata, M.candida, M.carmenae, M.hahniana, M.herrerae, M.lenta, M.longimamma, M.pilispina, M.schiedeana, M.surculosa, M.theresae, Neobuxbaumia euphorbioides, N.polylopha, Obregonia denegrii, Opuntia megarrhiza, Pelecyphora aselliformis, P.strobiliformis, Peniocereus gregii, Sclerocactus intertextus, S.mariposensis, S.uncinatus, S.unguispinus, Stenocactus coptonogonus, Strombocactus disciformis, Thelocactus macdowellii, T.tulensis, Turbinicarpus gautii, T.gielsdorfianus, T.knuthianus, T.pseudopectinatus, T.schmiedickeanus, T.valdezianus, T.viereckii.